San je ostvaren. Kotrljao sam biciklom zemljama Evrope!
8 zemalja, 3 000 km, 500+ varošica, gradova, metropola za 27 dana. Ne mogu reći da nije bilo teško. Ali je bilo neverovatno. Nakon svega, ostaje osećaj ogromnog zadovoljstva, ponosa, sreće.
Kotrljao sam brdovitim predelima Bosne, od Andrićevog Višegrada do Trebinja, pa redom, obalom Jadranskog mora, od tvrđave u Dubrovniku, preko pretoplog Šibenika, Zadra, Rijeke, pa sve do šumovite i u tim danima izuzetno kišovite Slovenije.
Kotrljalo se dalje od Trsta, uz morsku obalu, putevima na velikim visinama do Monfalkonea, a zatim dugim, nepreglednim ravničarskim predelima do uzanih ulica i brojnih mostova Venecije, pa polako do grada romantike – Verone, obalom najvećeg jezera Italije Lago di Garda pa sve do grada mode – Milana.
A potom brzo nazad ka moru.
Na red je došla prelepa Ligurijska oblast i vožnja uz obalu Ligurskog mora – Đenova, Imperia, San Remo.
Uslovi za bicikliste – nestvarni. Tuneli od nekoliko desetina kilometara napravljeni samo za bicikliste i pešake sa dve trake. A onda dugo čekana Azurna obala, pa redom. Od luksuznih ulica Monte Karla, Monaka, preko predivnih dugačkih plaža Nice, Antiba, filmskog grada Kana pa sve do San Tropea.
Uz dosta muke, vetra i oblaka, potom, nastavljam duž bogatih vinograda, potom četinarskih šuma, preko Tulona, zaobilaznim putevima, Provansom, poljima lavande, preko Marseja do Monpeljea. Umor stiže polako, ali odlučujem da nastavim dalje znamenitostima siromašnijim predelima Bezjea i Perpinjana.
Na red je došao jedan od, izuzetno srećnih momenata – tabla sa natpisom Španija.
Pre toga obilazak tvrđave Belegard, mimo svakog plana, ali morao sam, obožavam stara utvrđenja. I obilat obrok, šerpa kupina koje sam nabrao na samom vrhu planine.
A onda se probijaju svi dotadašnji limiti, kotrljam, za moj organizam, ogromnu kilometražu, ulazim u Đironu, na brzinu je obilazim i hitam ka poslednjoj stanici.
Vremena je sve manje. Probio sam rok 8 dana. I eto je. Napokon. Barselona. Posle toliko vremena.
Tačno 25 dana je trebalo doći do nje. Možda i dragulj ovog putovanja. Grad u kom sam najviše uživao. Neverovatno prijatna atmosfera se oseća, ljudi izuzetno prijatni, turista jako puno, uređene staze za bicikle po čitavom grad, znamenitosti koliko ti duša poželi.
Nije sve bilo ni tako fino i prelepo.
Vozio sam pod pratnjom policije u Italiji zbog izlaska na autoput, izbegao kaznu od 500 evra za vožnju biciklom uskim kaldrmama Venecije.
Spavalo se po plažama, vrhovima planina, parkovima, žbunju, jednom i među ježevima, po klupicama, pumpama, autobuskim stanicama i aerodromima, pravo je uživanje bilo naći suvog lišća i sitnog peska ne bi li spavanje u vreći bilo udobnije, uz svega tri noćenja u krevetu.
Kišonosni oblaci su me pratili kroz Sloveniju i većim delom Italije, kao i hladna jutra u istim predelima. Ali najbitnije, bez problema, zdravstvenih i oko bicikla, gume, lanac, oprema, sve je izdržalo. Nadam se da će se i humanitarna akcija (više o njoj u nekim prethodnim postovima) koju sam podržao ovom vožnjom takođe uspešno završiti i da će baka i njeni unuci dobiti siguran krov nad glavom.
Na kraju, želeo bih da se zahvalim firmi GamiLux, potom Rajna Zecevic Biga , Branka Alavanja Jurićan , DaniDada Lunja i čitavoj porodici Lunja na finansijskoj pomoći i neverovatnim gostoprimstvima, Snezana Radojicic na ogromnoj inspiraciji, kao i svim ljudima koji su me podržavali sve vreme mog putovanja.
Najviše, naravno, ljudi bez čije podrške sve ovo ne bi bilo moguće, neizmerno hvala mojoj majci Marija Sevo sestri Martini i divnoj devojci Milica Vulovic na svakodnevnoj podršci, bez vas bi ovo bilo gotovo neizvodivo.
San je ostvaren. Sad pohod na drugi.
